Kako je već dobro i poznato, čin krštenja je u hrišćanstvu veoma važan i smatra se prvom svetom tajnom, i obavlja se od davnina, a prvi se u reci Jordan krstio sam Isus Hrist, kada se po predanju veruje da je rekao Jovanu Krstitelju – “Tu je voda, zašto se ne bih krstio”.
Krštenjem se postaje bliži Bogu, spiraju se svi grehovi i dobija se na dar jedna čistota duše i vrla zaštita koja je od Gospoda data za ceo živort, i ona simnbolizuje moć Svetog trojstva da sačuva kršrtene od greha, svakog zla i nevolja.
Kako je pravilo da se za krštenje biraju kumovi koji će posvedočiti ovom svetom činu, te da se upućuju ssvim lepe i prigodne čestitke i lepe želje,tako je i običaj da se onome ko se krsti, a to je najčešće dete od godinu dana (mada se naravno mogu krstiti i odrasle osobe), onda se daruju i baš neki lepi pokloni, naravno u skladu sa prilikom.
Šta se za krštenje poklanja, pre svega zavisi od koga je poklon, i naravno da je emotivno vredniji i dragoceniji onaj od kumova i roditelja, te i najbliže porodice, te ostali gosti koji su na proslavu pozvani, mogu dati neke simbolične poklone, u novcu ili u nekim materijalnim predmetima.
Najčešći pokloni za krštenje deteta od krštenih kumova i najbliže rodbine
Kako je već i navedeno, najčešće one neke vredne poklone daju kumovi i roditelji, odnosno ona najbliža rodbina, a to je kod nas u pravilu predstavljeno u zlatu, pre svega u obliku dukata koji se poklanja kako bi ostao za stalnu uspomenu jer nikada ne gubi vrednost, ali i kao neka vrsta ipak možda zlatnih medaljona, privezaka u obliku krsta i slično.
Dakle, zlato se poklanja pre svega jer je veoma vredno i ono je materijal i plemeniti metal koji ima jednu dosta veliku tržišnu vrednost, ali ako se izostavi ta materijalna strana, zlato je najzad plemenito, sjajno, neprolazno, nikada ne bledi i ne menja se, ne gubi sjaj, pa se neka simbolika može i u tom kontekstu pronaći.
Najpopularniji i daleko najvredniji poklon jeste svakako zlatni dukat, koji ima i različitu cenu, shodno tome koliko je težak i koliko je zlato čisto, a nekada se čak poklone i zlatne poluge i takav se poklon naziva “investiciono zlato”, jer nikada ne gubi na ceni, i čuva se generalno, ali u slučaju potrebe se bilo kada može zameniti za sasvim lepu novčanu sumu.
Moderno je danas takođe da roditelji svom detetu za krštenje otvore račun u nekoj banci i da uplate jednu simboličnu sumu, te i onda tako počnu za njega da štede i uplaćuju novac sve do punoletstva, kada njihovo dete odraste i može samo sredstvima da raspolaže.
Generalno je dosta često da kumovi i/ili roditelji detetu za krštenje poklone zlatni lančić sa pak i priveskom u obliku krstića, sa nekom možda i posvetom, ali je problem i jedna recimo i mana takvog poklona, što će većina pozvanih gostiju i smatrati da je najpogodnije da se za taj čin baš i pokloni upravo zlato, te će dete dobiti i više istih zlatnih lančića i privezaka, pa će takav trend da se možda nastavi i za prvi i za osamnaesti rođendan, i onda poklon neće biti ni najmanje zaista i autentičan, ma koliko bio poseban u emotivnom smislu i svaki za sebe drag.
Danas je popularno i da se za krštenje detetu pokloni posebno osveštana brojanica, te da se ona donese iz nekog većeg manastira ili poznate svetinje, u smislu toga da ima posebnu moć da štiti i čuva onoga ko je kršten id a je on uvek nosi na ruci ili oko vrata.
Popularno je svakako u današnje vreme, da se na detetovo ime kao poklon za krštenje kupi i neka kuća, stan ili određeno imanje, pa da se ono u knjigama zavede naravno u vlasdništvo deteta, koje će da može da ga koristi kada postane punoletno.
Pokloni za krštenje detetu od rodbine i prijatelja i ostalih gostiju na krštenom slavlju
Kada su u pitanju ostali gosti na slavlju koje je za krštenje upriličeno, onda oni po pravilu daju ili određeni novčani poklon, u koverti uz prigodnu čestitku, koji roditelji stavljaju na detetov štedni račun, koji su otvorili za tu priliku, i na koji će se sav sakupljeni novac uplatiti i ostati kao jedna uspomena na taj dan, dok dete ne postane punoletno.
Pravilo je i da se dosta često za krštenje detetu kupuju neke lepe i velike plišane igračke, neki popularni i moderni odevni komadi, koji će generalno i kada dete odraste da ostanu uspomena na taj lepi dan, i da negde zauzmu posebno mesto id a budu sačuvani od zaborava.
No, opet je mana ovakvih poklona u tome što će ih verovatno biti previše, jer će većina gostiju da kupi detetu i neku igračku uz novac ili zlato, pa će iste da dobija i za svaki rođendan dok je još uvek dete malo, i onda na kraju neće znati koja je dobijena igračka za koju priliku.
Kada je u pitanju neko lepo i svečano odelo kao poklon za krštenje, jasno je da će ga dete ubrzo “prerasti” i da će možda moći da ga obuče nekoliko puta, pa će i onda da ostane negde složeno među ostalom garderobom, i malo ko će uspeti da se seti, da li je neki lepi kompletić za decu, bio poklon za krštenje, za rođendan, za prvo viđenje, za babinje i slično.
Uvek je generalno dobar izbor kao poklon za krštenje, neka lepa knjiga koja ima versku konotaciju, a danas postoje i takozvane “Dečije Biblije”, koje su u vidu lepo oslikanih knjiga i koje dete može da pročita i da tako shvati smisao svoje vere, i da ima lepu uspomenu na taj dan.
Nekada je lepo i da se unajme profesionalni fotografi za taj poseban dan, pa da i to bude poklon od nekog prijatelja ili rođaka, i da se onda fotografije kao uspomena urame, ili naravno da se pak i stave u digitalnu formu.
Neki gosti su možda kreativniji nego drugi, pa za krštenje mogu da daju na poklon vrlo lepe i unikatne figurice anđela, izrađene od najfinijeg porcelana, ručno oslikane, autentične i vredne, dok drugi mogu da pronađu i neke možda lepe i rustične drvene kutije u kojima će da se čuvaju spomenari, fotografije i sve vezano za taj divan dan krštenja.
Nekada se verovalo da te škrinje koje se poklanjaju, imaju veliku važnost jer se u njima sačuvaju svi pokolni dobijeni za dan krštenja, te se onda povremeno kada dete odraste i razume svakako samu konotaciju ovog verskog obreda, sve ponovo evocira i njemu se pokažu slike, pokloni, lepe poruke i čestitke, koje će mu ostati sačuvane za ceo život.
Naravno, nekad je sasvim prigodno i da se uz novčani pokjlon ili neku drugu materijalnu stvar, napišu lepe čestitke i na posebno za to osmišljenim hartijama sa verskim motivima, napišu neki citati iz Biblije, neki stihovi, neke lične najlepše želje i reči, koje će i ostati kao uspoemna i neće izbledeti, jer novac može da se potroši, i važno je da na taj dan i ostane neki lep trag za sećanje i za uspomenu.
Pokloni za krštenje deteta koji su se nekada u ranija vremena davali kao vredni
Ranije je bilo popularno da se deci za čin krštenja poklanja voće, najčešće jabuka, kako bi ona bila jedra i zdrava, te se nije previše pažnje poklanjalo materijalnim stvarima, mada jasno su oni najbliži ostavljali da kupe zlato ili dukate, jer su oni bili najvredniji poklon al ii važna uspomena na taj dan za kasnije.
Nekada bi domaćini obično dede ili očevi, sinovima ili kćerima na dan krštenja kao poklon davali tapiju na deo imanja, koju bi oni mogli da koriste kada postanu punoletni, te da imaju svoj “komad zemlje”, jer je nekada zemlja imala izuzetno veliku vrednost i smatralo se da je tako nekome osigurana budućnost, bilo da će da se na tom imanju skući ili će da ga obrađuje i da od toga živi.
U davna se vremena od rodbine i komšija, dobijala za krštenje i neka krupnija ili sitnija stoka, pa mada to danas može da zvuči smešno, nekad je bilo sasvim normalno da se detetu za krštenje pokloni kvočka sa pilićima, jagnje, prase, i takav poklon je imao lepu simboliku i veoma se cenio među ljudima.
Bilko kako bilo, ne treba na krštenju obraćati pažnju da li je i koliko neko poklonio, već svakako shvatiti taj verski čin kao jedan lep i svečan povod za druženje, za lepe uspomene i za novi divan početak jednog života sa verom u Boga.
Svako će na kraju krajeva dati onoliko koliko ima i može, neko će napisati najdivniju čestitku za krštenje koja znači kao i samo zlato, neko će dati materijalni poklon, koji nema nikakvu emotivnu vrednost, tako da je generalno gledano sve to dosta individualno, i zavisi od toga ko poklon daruje.
Poznate i lepe čestitke za krštenje mogu takođe biti i jedan poseban poklon, kada se ispišu stihovi i lepe reči, i kada se one spakuju u lepu kovertu ispisane na čestitku, kako bi ostale kao najdraža uspomena.
Vrednost poklona za krštenje ne treba gledati sa materijalnog aspekta, te je nekada bilo i dovoljno da se onom detetu koje se krsti pokloni na primer primerak Biblije, neki drveni krstić kupljen u manastiru i osveštan, vezan za običan crveni končić koji će da ga zaštiti od svih “uroka” i greha ili poroka.
Pravilo je id a se često kupuju ikone ili slike svetaca kojin je čuvar doma čije se dete krsti, te da se i one poklone kao jedan lep gest, kao symbol da Bog i Svetac čuvaju dete od prvog dana kada je primilo svetu tajnu krštenja.
Inače je popularno još od davnina da se deci kupe crvene narukvice u vidu brojanica koje su pravili monasi, jer je crveno “na radost”, a najviše su bile cenjene one koje su dobijene iz nekih manastira koji imaju dugu istoriju i koji su popularni među ljudima, kao mesta gde se dešavaju čuda i gde su mošti nekih svetaca, pa je tako recimo smatrano da su posebno vredni oni pokloni doneseni sa Svete Gore, sa Ostroga, iz nekih drugih manastira koje su ljudi smatrali najvećim svetinjama kroz našu istoriju.
Svakako je lepo kada se na nekom poklonu ispiše i posveta i da se zna od koga je on dobijen, te da se kasnije kada odraste dete može radovati nekim tim uspomenama, jer kako se i krste deca veoma mala, naravno da se toga dana mnogu setiti samo sa fotografija, i prema poklonima koje su dobijali.
