Oproštaj kao takav jeste odraz procesa tugovanja, i smatra se da nikada nije tako lako niti moguće brzo oprostiti nekome ili se oprostiti sa nekim.
Svako ima neki svoj način da iskaže boli i tugu, i zato su veoma česti oproštajni stihovi, koji na neki način upućeni osobi kojoj se oprašta ili pak od koje se opraštamo, pomažu da se nekako i lakše shvati i prihvati neka realna situacija i da se na neki način kako je u životu i najispravnije i krene dalje i da se život nastavi.
U nastavku teksta će i biti navedeni neki od najlepših oproštajnih stihova za razne prilike, i u njima najzad vi možda pronađete utehu ili čak i inspiraciju da i vi nekome oprostite i uputite mu iskrene reči koje će da vam olakšaju bol i patnju koju proživljavate.
Najlepši oproštajni stihovi upućeni za razne prilike
„U oči me pogledaj i reci istinu da znam, ako lažeš sada znaj da Bog ne oprašta!“
Ja ti sve opraštam jer znam da me nisi zaslužio, idi sada od mene jer ništa mi nisi pružio!
Niko ne može da me shvati, koliko mi nedostaju naši dani i sati, i niko neće nikada znati, koliko te volim mila moja mati!
Brate mili, najbolji smo drugovi bili, idi dalje na neko bolje mesto, misliću na tebe uvek i pominjati tebe često!
Za tebe je mali svemir, u mom srcu stvaraš nemir, nadam se da ćeš kraj druge da nađeš svoj mir, volim te zauvek i nisi bio moj hir!
Tvoja je dobrota veća od života, žalim jer se nismo pozdravili a najbolji drugovi mi smo bili, ali sada si otišao valjda na neko bolje mesto, neka te Anđeli čuvaju, na tebe ću misliti često.
„Ja misliću na tebe i kad me svi zaborave, i zvaću tvoje ime i kad bez glasa ostanem!“
Tuga sada moja srce slama, svi patimo jer nisi sa nama, ali život mora da se živi, setićemo se tebe uvek, dok smo i mi živi!
Ne umem da shvatim da te nema kraj mene, ostaju mi sećanja i lepe uspomene, kada pomislim na tebe setim se koliko ti je duša čista i umesto suze u oku na mojim usnama osmeh će da zablista!
Vrati se kada prođu kiše i kada proleće opet zamiriše, ja ti sve praštam i sve neka ti je srećno, i ako se ne okreneš nikada više, moje će te srce voleti večno!
Jedina je ostala istina, da sam te volela koliko je večna ova tišina, sada je u srcu mome samo gorčina, i praznina kao ispijena čaša vina!
Sreću si mi dala, i uvek si znala da te volim kao niko nikoga što nije, i sada idi neka te sreća prati, a kada me pitaš reći ću da dobro mi je, iako moje srce i duša znaju da bez tebe meni nikako nije!
„Ja misliću na tebe, tvoje ću stope ljubiti, dođi bilo kada, jer nemaš šta da izgubiš, uvek me možeš izdati ponovo!“ A ja ću i dalje da te volim, da ti verujem i da ti sve opraštam!
Znala sam kada si bio tu, da ćeš za svaku moju suzu da nađeš pravu reč, da ćeš mi osmeh izmamiti na lice i da ćeš za mene raditi najluđe sitnice, i sada kada te nema kraj mene, nemam ništa više osim uspomene, teško je izlečiti rane ostavljene žene!
„Ne zaboravi me ne,ne, mada kasno je i bez tebe ja, više nemam sna, više nemam sna!“ Ne treba da te zaboravim nikada, ali ne mogu da ti oprostim, jer nemam načina da drugačije prestanem da te sanjam i volim.
Opraštam ti, i možeš da nađeš sada svoj mir, oprostiću i sebi i pokušati da zaboravim na to da si mene ostavila, iako si bila moj čitav svemir.
„Tugo mojih dana, dublja od svih okeana, jutra su mi najbolnija!“ Svaka me zora na tebe seća, nemam mira ni u zime ni u proleća, samo mi je tvoje ime na usnama, ali šta mi vredi kada ostala sam sasvim sama.
Ako me neko za tebe pita, slagaću i reći da ne znam više tvoje ime, da sam te zaboravio i da nema više ni jedne rime, a u meni su okeani i mora tuge, ja nikada sreću neću naći kraj neke druge!
„U ovoj sobi dovek, živi bivši čovek!“ Bez tebe sam sasvim sam, i nemam nade da nastavim dalje, neka ti je srećan put, sudbina te od mene šalje, zauvek kao lek seti se mene kada ti bude teško, najveća rano moja, najveća ljubavi, otkucaju srca i najveća greško.
Vrti me ovaj život kao ringišpil stalno u krug, nemam nikoga pored sebe više, bio si mi i ljubav i drug, i ostavio me kada je najteže bilo, neka te sreća prati, uvek si za mene moje najdraže i milo!
Za dva života u meni ma tuge, ali moram da nastavim dalje jer znam da nema meni druge, ali ću nekada kad se tebe setim, jednu suzu iz oka da pustim, i tiho u noći kad je mesec pun šapatom tvoje ime da ipak još jednom izustim.
Ne mogu da te prebolim i možda stvarno ne želim tako lako kao ti sve da zaboravim i ostavim iza sebe, nema potrebe da se vratiš i da uz mene patiš, idi dalje ali ja ću zauvek da volim samo tebe!
Neka život ovaj, mene u oči pogleda sada, i neka mi kaže ako ima hrabrosti, da je sa tobom nestala i ljubav i nada, neću da te prebolim nikada i patiću kao niko, volim te kao nekada i voleću te zauvek makar još toliko.
„Nedostaješ mi ti, i one noći, nedostaješ mi ti tvoj smeh tvoj glas i oči!“ Stvarno mi nedostaješ i navika moja postaješ, iako si davno otišla od mene, sve ti praštam i imam na naše lepe dane one uspomene.
„Molim sate da se vrate, tragovima njenim hodam, tiho kao da je tu, sve još miriše na nju!“ Neka idi od mene, neka te sreća drži za ruku, ja ću da se tebe setim i kada sunce greje i kada vetrovi tuku!
Ne razumem ovaj život, kada mi otima one koje najviše volim, i onda treba da ostanem jaka, da se smejem svakom novom sutra i da sve prebolim, teško mi je ali opet Boga molim, za svačiju sreću i za tuđi mir, neka bude meni kako znam da hoće, neka ide život dalje i neka me nosi kao vir!
Kada bi mogle slike da govore, za nama bi ostalo suza celo more, koliko smo imali uspomena, a sada sam sasvim sama i ostavljena žena, ali neka za sreću ima vremena, ja ti želim da svoju pronađeš kraj druge, ja ću ostati sama i živeti kao kraljica tuge!
Nisi ti kriva za svu moju bol, idi dalje i ne okreći se, život neka ti sreću da kada nisam znao ja!
Ne mogu drugi da shvate koliko mi fališ u ove kasne sate, ali vreme leči sve rane i boli, valjda će i ovo moje srce ludo, da se opameti i prestane da tebe voli!
„Oprosti mi što te volim, Bog me kaznio, dao mi je da te vidim pa te uzeo, a u mome srcu samo, teku otrovi, u njima me nema više, u njima si ti.“
Koliko mi samo nedostaješ, da svaka moja reč postaješ i svaka moja misao i životna radost i jedini smisao postojanja, neka te neko drugi voli a moje srce će da te uvek sanja!
„Idi, idi srećo moja, idi kad te molim, beži dalje od mog srca, sve više te volim, idi idi, srećo moja.“ Opraštam ti sve samo idi od mene!
Značio si mi kao niko, i volim ta sada i voleću te zauvek toliko, da se život uplaši i da nikada više ne pomisli da i srce slomi, a ti idi samo dalje, neka te niko ne uplaši i neka te niko ne pokoleba jer znaš da te volim i to zaista tako i treba.
