Poznato je da je još sam Vuk Karadžić imao običaj da sakuplja i da od zaborava sačuva neke zaista stare i veoma lepe zdravice i čestitke za slavu, koje su prigodne čak i u današnje vreme, jer su one i posve univerzalne i deo su narodnog folklora, koji je i trebalo da se očuva kao i uostalom običaji vezani za neke važne tradicionalne događaje.
Generalno se razlikuju slavski običaji, pa time i čestitke za slavu, shodno određenom delu naše zemlje, i oni moraju da se ispoštuju kako pravila nalažu, te je važno zapravo i zbog toga znati i
poznavati neke pravilnike koji jesu nepisani, ali se veruje da su običajna prava jednako važna kao i ona koja su zabeležena.
U nekim je krajevima tako pravilo da se na slavskui zdravicu „otpozdravlja“, u nekima je opet pravilo da dragi gost ima tu čast da održi slavsku zdravicu, pa treba da se unapred upoznate i da se pripremite, i u nastavklu teksta će i biti date neke najčešće forme i zdravica za određenu slavu, kao i potencijalno prigodnih čestitki u raznim formama, koje se i univerzalno i mogu primeniti.
Slava je kao takva, pre svega vezana za jednu veru u sveca koji je čuvar datog doma, i ona je deo običaja koji se najduže prenosi na sledeće generacije, i najstariji je deo narodnog folklora, pa je veoma važno da se o svemu tome makar ima neko osnovno znanje, sve da se ne bi olako uvredio domaćin koji vas je kao dragog gosta i prijatelja pozvao da mu uveličate slavlje.
Dakle, u nastavku teksta će biti i pomenute one najčešće i najpoznatije i slavske čestitke kao i zdravice, ali su one različite od jednog dela zemlje u odnosu na drugi, pa nekada čak i u raznim delovima iste pokrajine, te je o tome potrebno povesti računa.
Krsna slava je veoma važna za onoga koji je proslavlja, jer svetac zaštitnik doma kome je ona posvećena, u kuću donosi sreću i blagostanje, i praktično je jedna važna tradicija da se poznaju običaji i da se pre svečanog slavskog ručka, i ume da održi popularna i tradicionalna zdravica za slavu, koju najčešće izgovara domaćin kuće, za sve svoje goste i za njihovu dobrodošlicu u svoj dom.
Na slavu se po pravilu poziva najuža rodbina, komšije i prijatelji, mada se nekada praktikovalo da se u selu zove praktično “pola sela”, a da bi se uz iće i piće nekako i umilostio ali i slavio svetac koji treba da štiti kuću i da u nju donese mir i blagostanje, koje je od Boga dato.
Najpre je važno da se pre nego što uputite prigodnu čestitku za slavu nekome ko vam je prijatelj i ko vas je pozvao da mu budete drag gost, i time vam ukazao čast, zapitate i to koja je danas slava, zato što nije lepo da ne znate kog sveca slavi osoba kojoj idete na slavu, i nije prigodno da baš to ugrubo omašite, pa da čestitate Svetog Đorđa, umesto Svetog Nikolu, koje su u našem kraju i dve najčešće Krsne slave, jer je elementarno da se raspitate o slavi na koju idete, iako čak i niste neki i vernik, mada se obično na slave zovu one osobe kojima se na istu idenje “uzvraća”, odnosno pa koje i kasnije slave.
Svakako i ako ne idete na slavu, a radi se o nekom vašem poznaniku, prijatelju, kolegi, lepo je da na neki način i uputite pisane ili usmene, naravno u svakom slučaju i prigodne poruke za slavu, a izbegavajući neke preterano šaljive i duhovite opaske, pa ako baš nemate neku inspiraciju sasvim dovoljno je da kažete samo “Srećna ti/vam Krsna slava”.
Običaji vezani za slavske zdravice i najpoznatiji primeri zdravica od davnina do danas
Kako je napred i navedeno, pravilo i običaj jeste da se slavska zdravica održi pred sam početak slavskog svečanog ručka, kada se svi gosti okupe i kada treba da se “blagosilja” ono što je Svetac dao kući koja ga slavi, i da mu se na neki način i ukaže zahvalnost na blagostanju i sreći, te da se i zatraži da i dalje čuva dom.
Slavska zdravica podrazumeva između ostalog i potrebu doamćina da se zahvali gostima što su oni došli id a im poželi prijatan ručak, te da se generalno i zvanično može početi sa služenjem i jelom i pićem.
Naravno dakle da je pored važnosti da gosti upute kada dođu na slavu u neke sasvim prigodne čestitke za slavu, univerzalne i bitne jesu slavske zdravice, koje se razlikuju od kraja do kraja, i od običaja do običaja, pa se nekada poverava na primer kumu, najstarijem susedu, prijatelju da ih održi u ime domaćina, a one su posve tipične i nemaju neke posebne razlike, u smislu toga koja je slava u pitanju, te da li je slava domaćina na primer Nikoljdan; Đurđevdan; Mitrovdan; Đurđic; te i Jovanjdan; Aranđelovdan i slično.
Veoma je česta pojava da se i čestitke za slavu mešaju sa zdravicama, pa da se u slisnom tom kontekstu pošalje neka poruka u formi zdravicre, koja je prigodnija za samo čestitanje slave.
Neki od najpoznatijih primera slavskih zdravica će biti navedeni u nastavku teksta koji sledi, i onme su nekada u proznoj formi, ali nekada i u stihu zastupljene kao takve.
Dragi gosti, dobro meni došli. Da zajedno Krsnu slavu proslavimo, da se lepo i družimo i proveselimo.
Nek je srećna Krsna slava, nek se svima na veselje vrati, prijatan vam ručak, i srećni vam u gostima sati.
Od davnina je poznato, i od Boga tako dato, da Krsnu slavu slavi, onaj ko je domaćin pravi.
Srećna slava domaćine, u moje kumovsko ime, ja ti želim sto godina, da se slavi i veseli, i da se tvoja slava prenese na sina, koji treba isto da kao ti želi.
Srećna slava sveti Nikola, prijatan vam bio ručak, i uživajte u druženju.
Da slavlja nikada nama ne bude dosta, i da sa srećom kući ispratimo i trezna i pijana gosta, da se razgovora narazgovaramo, da se do zore ne rastajemo, da se češće uvek sastajemo.
Prijatno vam bilo, i sve vam se u kući, kao i nama danas veselilo.
Da nam je srećno i berićetno, na slavi uvek veselo i sretno, da nam se uvek vrate dragi gosti, i kada se mrsi i kada se posti.
Srećna slava, hvala što ste došli, i uvek ste nama dobrodošli.
Danas se Krsna slava slavi, danas svi znaju da si vernik pravi. Da ti je srećna slava domaćine, da te prate sreća i veselje, da ti se sve ostvare želje, svecu zapali sveću, za zdravlje i za sreću.
Slavili u miru i u veselju, sto godina sa kolena na koleno, neka je srećno i neka je veselo. Neka te svetac koga danas slaviš, čuva i kada odmaraš i kada radiš.
Svetac koga slaviš, za sreću i zdravlje tvoje lično Boga moli, poštuj ga i srećan budi, neka te niko ne razuveri, da je ispravno što deliš sa svima, ljubav prema veri i prema anđelima.
Srećna slava Đurđevdan, da ti je domaćine srećan svaki dan.
Da se dobro vino služi i zdravica za stolom da kruži, da imaš sreće dosta, da ugostiš lepo svakoga gosta.
Srećna slava domaćine, da slaviš i dogodine.
Da je uvek mir i sloga, i sreća i zdravlje i sve od Boga. Neka te tvoj svetac štiti i čuva, neka ti kuća bude puna smeha, neka te dogodine više gostiju dočeka. Srećna slava svima nama, nek se slavi godinama.
Da se sto godina slavi, in a slavu svima da se vrati, neka te svetac štiti i u dobru i u zlu prati. Srećna slava domaćine!
Domaćinu se za zdravlje dobro, ovo sada vino pilo, i sve mu ostalo i zdravo i veselo bilo.
Žito mu rodilo, živina množila, stoka u torove “složila”, neka su čeljad zdrava i srećna, neka je godina berićetna.
Neka je slava lepa i sretna.
Da ti rađa i voće i žito, da je mlado sito i napito, da je srećan Jovanjdan, dugo pamti ovaj dan.
Srećna slava domaćine.
Neka tuge nikad nema, u vašioj nkući na veselje da se sprema, mi smno srećni jer smo vaši gosti, i jer smo u vaš dom dobrodošli.
Srećna slava sto godina, da vam dani budu puni sreće, nikad tuga da se ne nameće.
Da ti rodi dragi domaćine u pšenicu polje, u jabuke voće, da ti sve dogodine bude još i bolje, i da sve se radi kako tvoja duša hoće.
Srećna slava, i za poziv hvala.
Uz zdravicu ovu dok ja palim slavsku sveću, želim vam dobrodošlicu i najveću u životu sreću.
Uživajte u hrani i vinu, pa se vidimo i sledeću godinu. Dobro došli gosti, uživajte i da vam se na veselje vrati.
Podignimo uvis čaše jer takav je stvarno red, kao vina što je puna čaša, neka tako u tvom domu uvek bude i mleko i med! Srećna slava domaćine, u vinu je kap istine.
Ja sam stari već tvoj gost, al zdravica jeste uvek ista, neka sreća tebe prati jer je duša tvoja čista, nek ti na kućnom pragu uvek prava radost zablista. Srećna slava prijatelju, nek ti svetac što te čuva, ispuni baš svaku tvoju želju!
Najpoznatije i najlepše tradicionalne i moderne slavske čestitke
Kako je napred i navedeno, pored zdravica je važno da se svakom domaćinu na pravi način i dalje upute određene slavske čestitke, od gostiju koji su pozvani na slavu i koji su ili došli ili ipak nisu bili u mogućnosti da se na poziv odazovu.
Smatra se međutim da je neozbiljno da se neko ne odazove pozivu da dođe na slavu, i mada su sve i one najlepše i najoriginalnije čestitke za Krsnu slavu, lepe i poželjne, ipak je uvreda za tog domaćina ako se gost ne odazove, mada se ove čestitke nekada upute i nekome ko vas na slavu nije pozvao, ali vi znate da on slavi, i treba dam u svakako tim povodom i čestitate.
Gospod neka pomogne ovom domu poštenom i časnom, na čiju smno slavu došli i planiramno da ostanemo do kasno.
Srećna slava domaćine, sve ti zdravo i veselo bilo, iz kuće se veselje orilo.
Sve vam veselo bilo, u domu vam se sve zdravo množilo. Neka vas Bog čuva i pazi, da budeš domaćine ti u punoj snazi. Srećna slava.
Da se uvek dobro vino i rakija u tvom domu služi,
Da te sreća uvek prati i da zdravlje samo kruži, da te niko ne rastuži,
Da se nikad ne zadužiš.
Srećna slava.
Da Krsnu slavu slaviš još mnogo mnogo leta, i da od tebe slavu naslede oba tvoja muška deteta.
Oni su tvoji ponos i dika, i tvoja prava slika i prilika.
Hvala što si nas počastio, zdrav nam i srećan sto godina bio.
Srećna slava!
Neka ti sreću, mir i zdravlje, donese tvoj svetac i pravoslavlje.
Ostani pošten ko što si uvek bio, još dugo godina ti slavu slavio.
Srećna slava dragi kume, nek te u svemu život razume.
Neka Bog te čuva, nek te sreća prati, da se samo raduješ i da se veseliš,
Moli se ti svome svecu, da zaštiti uvek i tebe i decu.
Srećna slava dragi prijatelju, neka Bog ti ispuni i najmanju želju.
Kako slaviš ove godine, tako da slaviš i dogodine, apo msle toga i mnoga leta, sve dok je veka i dok je sveta, jer je ovakav domaćin jedan i jedini! Srećna slava i sve ti veselo bilo, i lepo se ko i uvek i jedlo i pilo.
Srećna tebi slava, dragi dobri domaćine,
Pa da slavu u sreći sada lepo proslavite, i za svoje muško potomstvo u amanet da je ostavite!
Ti danas istu slaviš Krsnu slavu koju su slavili i tvoji preci,
Treba da budeš ponosan i srećan, i da je ostaviš u amanet deci!
Srećna slava mili brate, lepe želje nek te prate.
Ko domaćin svaki pravi sa gostima ti nazdravi,
Prekrsti se sa tri prsta jer je vera tvoja čvrsta.
Srećna slava još sto leta, zdravlja sreće i berićeta.
Pred ikonom svoga sveca ti se moli i ponizan budi,
Onda i Bog će da te čuva i jer si dobar i vole svi ljudi.
Srećna slava domaćine, neka sveg je tebi dosta, dočekao uvek dobrog gosta.
Tebe Bog će da pazi i voli, ali ti se njemu uvek moli,
Skroman budi i ne traži mnogo, pomoći će on šta bude mogo.
Kada tamjan zamiriše, biće sreće i još više,
Kad upališ plamen sveće biće srce i ponosno od sreće.
Srećna slava i sve najbolje, pa da slaviš i dogodine, dobri dragi domaćine.
